Dunja's diary

Sve je pocelo jednog obicnog jutra.Nisam ni sumljala da cu to doziveti tako nesto.Probudila sam se.Kao i svakog jutra izlazim napolje da se igram sa mojom najboljom drugaricom Andjelom.Druzimo se od kako znamo sa sebe.Imamo jednu kucicu na drvetu koju nam je napravio njen deda.Nalazi se na jednom polju ispod njene kuce.Pored polja bila je neka suma.Mi htedosmo da dudjemo jer se u ranije vreme pricalo da je ona carobna.Prvo otisle smo do kucice na drvetu.Sele smo.Pocele smo da pricamo kava je ta suma.I sta su nam govorili.Pocela sam ja da pricam.Secam se.Moj komsija koji je ziveo pored nas pricao mi je da je to carobna suma.Nikada nisam verovala u to,ali nilo je zanimljivo slusati.U toj sumi nastali su prva mitoloska bica.Ali i ona su nekada bili obicni ljudi.Zli carobnjak hteo je da bude kralj te sume.Tako bi bio najmocniji.Jednom je pobesneo i zacarao celu sumi i bica u njoj.Posle 100 godina carobnjak Klork je dosao u svoju sumu.On je vladao njom .Zli carobnjak Lordas ga je zarobio u kulu sa koje ni jedan carobnjak nemoze sici jer je metalna.A magija samo odbija metal.Tako kada je proslo tih sto godina on se nekako izbavio.Lordasa je pretvorio u misa koga je posle negog vremena pojeo div.Napravio je nevidljivi zid oko sume tako da stvorenja nebi izasla.Godinama pokusava da skine magiju sa sume ali neuspeva.Pricalo se da je ziveo u srcu sume.I da ceka nekoga ko j ehrabar da mu pomogne.Niko nije dolaziio niti se baren usudjivao da udje u sumu.Da li hoces da podjes sa mnom pitala sam je .Pristala je.Prvo smo morali da nadjemo iglu.Srecom imala sam set za sivenje.Drzeci se za ruke sisli smo do sume.Bacili smo iglu ka sumi.Bio je to trenutak istine.Hiljade sljokica palo je na zemlju ,bas kao u crtacima.Nismo mogle poverovati svojim ocima.Pose promisljanja da li da udjemo usle smo.Jer volimo da pomazemo ljudima ,a i kada smo razbile nevidjivi zid koji cuva sumu moramo je spasiti.Uputile smo se ka srcu sume.Hodale smo satima.Suma bila je mracna.Sretali smo razna bica.Naisli smo na feniksa.Pomogao nam je da dodjemo do carobnjaka.Ziveo j eu jednoj kolibi.Zahvalile smo se feniksu i pokucale na vrata.Otvara nam jedan dekica sa dugom belom bradom i naocarama.Pitale mo ga da li je on carobnjak on je sav srecan rekao DA.Usle smou kolibu.Puna je knjiga.Ponudio nas je cajem i keksom.Pricao je kako 2 drugarice moraju spasiti sumu.I kako je sudbina da mi dodjemo.Sve sto je potebno jeste da se jezero razbije.Lordas  ga je  skamenio ,nebili mogao da napravim napitak. Ja upitah sta je potebno da se razbije jezero.On je rekao zmajev zub.I on se nalazi u njegovoj pecini.Klork nas je odveo tamo ,ali ispred pecine odmah je nestao.I ako smo se plasile morale smo da uradimo to.Polako drzeci se za ruke ulazimo.Na ulazu u pecinu na zidu, bile su okacene zapaljene baklje.Hodamo.Tako je mracno , nevidi se prst pred okom.Nesto se cuje.Bio je to zmaj.Polako mu prilazimo.Andjela je prisla i pomazila ga po nozi.Umiljio se.Ali bio je i uplasen.Ja mu prilazim i slucajno mi ipadne baklja na njega.Poceo je da se pomera , i odjednom udario je o zid.Njegov zub je ispao Andjela ga je zrabila i pobegla.Nisam mogla da budem bezosecajna.Polako prilazim.Vratila se i Andjela sa keksom.Polako ga uzimam i dajem mu.Zahvalila sam mu se i pomilovala ga po nozi.Otisle smo.Trcimo.Na nas nailazi div i govori A vi ste te sto pokusavaju da nas spase.Govorimo DA i pitamo gde se nalazi jezero.On kaze da je veoma daleko od ovde pa predlozi da nas ponese.Podigao nas je.Sve se vidi iz drugog ugla.Trci on toliko brzo da smo odmah stigli.Rece da mora da ide pa nas ostavi same pred jezero.Skoz je zaledjeno.Nista da susne ni da busne.Uzimamo zmajev zub.Zabadamo ga u jezero.Pocinje da se trese. Neocekivano staje.Kao da se nista nije desilo.Stajem na njega i prilazimka sredini.Kada sam stigla u sredinu zabola sam zmajev zub bas u centar.Led pocinje da puca.Nasla sam se u vodi.Toliko je hladna.Andjela me vadi konopcem , izvuce me i grli.Dugujem joj ceo zivot. Vadimo bocicu i sipamo vodu unutra....